POPULARNA ZNANOST

Najnovije vijesti iz znanosti

Greška
  • MMS Blog needs PHP's ICONV extension to function. Read more

Zašto deca trebaju da igraju šah ?

Osnovi pedagoškog optimizma (vere u mogućnost obrazovanja) jeste ideja da se mogu poboljšati performanse organizma (tela) i duha vaspitanika – intelekt, karakter, moral, emocije...

Doduše, pedagozi su uvek bili pomalo podozrivi prema igri kao vaspitnom principu, verovatno, jer ona u čistom vidu ne doprinosi ostvarivanju nekog posebnog, unapred utvrđenog cilja. Ona razvija sposobnosti – ne daje recepte. S tog stanovišta postoji paradoks da

Šah je igra bogata simboličkim funkcijama u značenju te sintagme kako je shvata razvojna psihologija ili pedagogija. Strukturalno to je igra sa visokim stepenom složenost i čvrstim pravilima.

Veza šaha i matematike privukla je pažnju još klasičnih mislilaca epohe. Među velemajstorima značajan broj su matematičari. Ali postoji i sasvim druga strana priče... Pedagoge je privukla činjenica da se među velemajstorima šaha sve više sreću... deca!

Šah kao deo kurikuluma u obrazovanju: danas preko 30 država ima šah u školskim programima – u Rusiji je to slučaj već 40 godina unazad. Xon Lok pominje šah u svojim „Mislima o vaspitanju" (kao nezaobilaznog u formiranju i vaspitavanju savršenog gentleman-a); postoje već dugo vremena organizovani napori da šah postane deo obrazovanja na svim uzrastima. U Srbiji je šah fakultativni predmet u OŠ. 1935 ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije preporučio je uvođenje šaha u tadašnje javne škole.

Šah je moćno sredstvo kojim vežbamo rešavanje problema (problem situacije);

Šah veoma doprinosi razvoju dečjih kognitivnih veština (zaključivanje,dedukcija, indukcija...);

Šah uči decu vrednostima ozbljnog rada;

Šah doprinosi jačanju samopoštovanja kroz samoostvarivanje, samoizgrađivanje;

Šah čini da dete shvati ličnu odgovornost za vlastite akcije kao i da mora da prihvati njihove posledice;

Šah izgrađuje timski duh, dok istovremeno jača individualnost;

Pomaže deci pri stvaranju i učvršćivanju socijalnih iskustava jer šahovnica (šahovska tabla,polje) ustvari, UOKVIRUJE konfliktnu situaciju – tj. stvara uslove za mirnu, bezbednu diskusiju;

Utiče drastično na koncentraciju, vizuelizaciju, anticipaciju, odmerenost, analizu, apstraktno mišljenje, planiranje, angažuje intuiciju;

Pomaže detetu i učitelju (odraslom) da bolje upoznaju jedni druge kroz trening situacije;

Šah čini dete pametnijim.

Puno je diskusija i mnogo ideja o tome kako decu, naročito mlađu, uvoditi u šah. Glavni problem na početku jeste kako održati entuzijazam i interesovanje deteta, dok ono ne razvije veštine koje su mu potrebne da ZAISTA počne da pobeđuje u igri.

Deca izgleda uče šah različito od odraslih: dok ovi drugi unapred razrađuju strategije, ekspertize, fokusirajući se na detalj preko koga dolaze do opšteg plana, deca počinju igru više na globalnom nivou, igrajući intuitivno, što omogućuje detetu da rapidno širi svoju bazu znanja. U šahu, slično kao i u muzici i matematici prethodno iskustvo nije ograničavajući faktor, a vrhunski dometi su mogući i kod sasvim mladih. Deca mogu da uče šah već sa 3-4 godine.

U početku, igrati sa detetom jednostavne završetke, npr. dati detetu figure kralja i dame, protiv kralja. Mogu se postepeno dodavati još neke figure. Ovo ne zahteva od deteta da predviđa mnogo poteza unapred.

Dati detetu da rešava situacije tipa mat u dva poteza. One mogu imati više figura i više složenih kombinacija, ali sa ograničenim brojem poteza.

Igranje cele igre u kombinaciji dete-dete ili dete odrasli (na jednostavnom nivou). Tako dete ponekad može da oseti zadovoljstvo pobede ili na kraju bar neće biti "potučeno do nogu".

Ostatak pročitajte na najboljamamanasvetu.com

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
manje | veće

busy